Epilepsija se definiše kao
hronični moždani poremećaj različite etiologije koja se karakteriše ponavljanim
napadima nastalim zbog prekomernog pražnjenja moždanih neurona.
Epilepsija je stanje koje se karakteriše ponavljanim epileptičnim napadima
dva ili više neprovocirana epileptična napada.
Epileptički napadi se ispoljavaju u toku različitih stanja ili bolesti koja direktno
ili indirektno zahvataju mozak, kao što su metabolički poremećaji, infekcije,
tumori mozga,
moždane trauma, hiperpireksija kod dece.
O epilepsiji kao bolesti govorimo kada se dese dva ili vise
neisprovocirana napada(Commission,1993).
Prevalencija epilepsije iznosi 5 do 10 na 1000 osoba. Učestalost
epileptičnih napada i epilepsije kod dece i adolescenata veća
je nego u populaciji
odraslih i karakteriše se većom učestalošću i pojavama specifičnim samo
za rano detinjstvo ili adolescenciju izrazitom rezistencijom na lečenje
pojedinih tipova napada.
Poznato je da epileptični napadi utiču, zavisno od tipa, na psihičke
funkcije bolesnika sa epilepsijom.Klinicka elektroencefalografija (EEG-ispitivanje)
je pokazala paroksizmalnu prirodu epilepsija i blisku povezanost interiktalnih
epileptičnih promena sa neurokognitivnim i bihejvioralnim prromenama
.
Takodje postoje brojni neepileptički poremećaji koje je teško odvojiti
od epilepsije. Ovde spadaju psihijatriski poremećaji, poremećaji pokreta,
neke vrste migrenskih glavobolja.
