POREMEĆAJ PSIHOMOTORIKE
Poremećaj vezan za dečiji uzrast gde neka deca imaju poteškoće da spreče nepotrebne
pokrete, pokazuju slabu koordinaciju i nizak tonus mišića (hipotonija).
Neke motorne aktivnosti kao što je trljanje nosa,klaćenje glavom ili
telom javljaju se u prvim godinama života, a iščezavaju kada dete
otkrije zrelije
načine rasterećenja.
PROBLEMI DECE SA POSEBNIM POTREBAMA
Uvažavajući posebne potrebe dece sa smetnjama u psihofizičkom razvoju,
pomoć i rad su osmišljeni tako da deci na prvom mestu pruže priliku pravilnog
odrastanja u porodici, individualnog razvoja i socijalne integracije.
Stimulativni programi sprovodiće se tamo gde se proceni postojanje rizika
za normalni razvoj prema proceni aktuelnog nivoa opšteg psihomotornog
razvoja ali i pojedinačnih sfera u sklopu psihomotornog razvoja (saznavanja,
praksije, gnozije, ponašanja).
Opštom senzomotornom stimulacija i tretmanom psihomotornog razvoja obuhvatiće
se deca sa:
1. deca sa posebnim potrebama(retardacije, hromozomopatije, autizam, ADHD)
2. deca redovne populacije sa specifičnim smetnjama u učenju (dyslalije, dyslexsije,
dyspraxsije, dysgnozije, dysgrafije).
Za detaljnije informacije o radu grupe ili pojedinačnom tretmanu dece sa specifičnim
razvojnim smetnjama, obratiti se na adresu udreženja ili na telefon 062/50-33-52.
HIPERKINETIČNI SINDROM
Psihomotorna nestabilnost,minimalna motorna disfunkcija, označava
poremećaj psihomotoričke organizacije. Glavne karakteristike su preterana
aktivnost, razdražljivost, impulsivnost, slabija pažnja i slabiji uspeh
u školi.
Hiperkinetično dete od dve ili tri godine pored svog motornog nemira
pokazuje povišenu impulsivnost i burnu reakciju na male povode.Slabija
pažnja kasnije
dovodi i do slabijih školskih postignuća, saznajne funkcije su poremećene,
tako da dete i pored relativno dobrih intelektualnih kapaciteta slabije
funkcioniše.
Hiperkinetični sindrom se sreće u oko 10% dece, češći je kod dečaka.
Ovakva deca izrastaju često u nedruštvena bića i depresivne osobe.
Todorović Darko, diplomirani defektolog – oligofrenolog
U našem trening centru rad se zasniva na razvoju svih sposobnosti vašeg
deteta i rad na ublažavanju njihovih teškoća u razvoju. Svakom detetu
pristupamo individualno i nakon procene svih sposobnosti radimo razvojni
tretman, koji obuhvata:
Korektivno – pedagoški rad
Razvoj govora i jezika
Razvoj psiho motorike (reedukacija psihomotorike)
Socijalni razvoj i društvenost
Osnovne školske veštine – čitanje, pisanje, računanje
Tretman hiperaktivnosti kod dece
Razvoj motorike i intelektualni razvoj
Razvoj pažnje i koncentracije
Rad sa roditeljima i savetovanje
Teškoće u učenju kod dece – pomoć pri usvajanju školskog gradiva
Tretman mentalne ometenosti, autizma i Aspergerovog sindroma
Razvojni poremećaji
Ako se razvoj deteta odvija usporeno, javiće se problemi u
oblasti prepoznavanja i razumevanja govora, pisanja, čitanja, računanju,
u oblastima osećanja, uspostavljanju socijalnih odnosa i osamostavljivanja.
Ove vrste poremećaja obično se prepoznaju kao teškoće u oblasti socijalnih
odnosa i poštovanja određenih pravila. Ne shvataju šta se od njih traži
i ne razumeju pravila društvenih igara. Nekada se zbog toga povlače u
sebe ili reaguju agresivnošću. Nisu u stanju da prepričaju kratku priču,
iako su je čuli više puta. Dete na primer može da prepiše tekst, ali
ne može da ga prepriča. Često ne razumeju da je nešto zabranjeno a nešto
dozvoljeno, šta je dobro a šta loše.
Tretman
1.obnavljanje aktivnosti koje čine osnovu simboličkog mišljenja.
2.vežbe orijentacije u vremenu i prostoru.
Opšta razvojna diskalkulija i teškoće u računanju
Teškoće u računanju kod dece koja mogu da imaju i razvijenu
i inteligenciju. Ne shvataju kada se zadatak iz matematike prikaže putem
govora, kada trebaju da zamisle i putem mišljenja reše neki zadatak.
Bitne su metode kojima se učenicima pokazuju matematički problemi.
Tretman
1.relaksacija koja pozitivno deluje na psihičke funkcije
2.vežbe reedukacije psihomotorike - vežbe lateralizacije i orijentacije
u prostoru.
3.usavršavanje pojmovnog mišljenja, slušanje izgovorenih reči, vođenje
razgovora, imenovanje predmeta, pojava, brojeva, slova, prepoznavanje
predmeta i pojava, matematičke igre.
Razvojna dispraksija
Praksije su voljni pokreti koje izvodimo sa nekim ciljem.
Razvijaju se od prve do treće godine. U koliko je razvoj usporen, može
da se javi nespretnost kod deteta. Tada ono ne ume samo da se obuče,
ne razlikuje levu i desnu cipelu, pogrešno zakopčava dugmad, teško se
snalazi. Teško pokazuje delove tela na nalog, hoda nespretno, sapliće
se, teško hvata loptu. Javlja se i stidljivost, uplašenost, uznemirenost.
U školi postižu slabe rezultate iz matematike, pisanja, tehničkog. Intelektualne
sposobnosti su uglavnom prosečne.
Tretman:
1.vežbe za poznavanje telesne celovitosti, prepoznavanja drugoga, otkrivanje
odnosa izmedju tela, prostora i pokreta.
2.vežbe ovladavanja manipulativnim prostorom, ovladavanje potrebnim nivoom
klasifikacije, serijacije, konzervacije i predstavnim misaonim operacijama.
3.psihoterapeutski postupci primenom relaksacije, savetovanja u grupi,
savetodavni rad sa roditeljima i učiteljima, radi usklađivanja stavova
i zahteva sa mogućnostima i potrebama deteta.
Razvojna disgrafija
Disgrafija je nedovoljna zrelost rukopisa, loše oblikovanje
slova u periodu kada se očekuje da rukopis treba da je sazreo. Često
je takav disgrafičan rukopis loše postavljen u prostoru (na papiru),
ne prati linije, slova su loše oblikovana, rukopis umrljan i neuredan.
Često drugi vide ovu decu kao nemirnu, neurednu ili povučenu koja se
slabo snalaze u učenju. Tretman obuhvata celu ličnost.
Tretman
1.vežbe opšte reedukacije psihomotorike, osamostaljivanje
pokreta, ujednačavanje tonusa i orijentacija u prostoru.
2.početne vežbe pisanja i razlikovanje prostornih odnosa
3.vežbe relaksacije uz muziku
Usporen i disharmoničan razvoj govora
Ako govor deteta nije razvijen onda takvu smetnju nazivamo
alalija ili nerazvijen govor. Ćutljivost deteta može da bude posledica
oštećenja sluha, usporenog mentalnog razvoja, nedostatka podsticaja da
govori, autizma...
Česta smetnja je i dislalija ili nepravilan izgovor glasova. Nekada uzrok potiče
iz loših uticaja sredine kada roditelji previše tepaju detetu pa nauči nepravilan
izgovor reči, nekada su uzrok organske promene na govornim organima, usled
oštećenja sluha. Dete gubi sposobnost da raspoznaje glasove, česti su deformiteti
vilice, zuba, usana. Ova govorna mana može da deluje traumatično za dete i
usled nesigurnosti u sebe i izloženosti podsmehu od strane drugih, dete može
da bude agresivno ili da se povuče u sebe.
Motorni debilitet
Deca sa ovim razvojnim smetnjama su nespretna u vršenju pokreta
i usporena u izvršavanju odredjenih aktivnosti. Inteligencija je u granicama
proseka. Dominira nezrelost osećajnog života, nepoznavanje delova tela.
Govor je oskudan.
Tretman
1.vežbe reedukacije psihomotorike
2.vežbe za opuštanje mišića
3.korišćenje pokreta i reči radi otkrivanja telesne celovitosti
4.perceptivne vežbe i motivacioni trening za odredjene aktivnosti, predmete
ili osobe
Tikovi
Tikovi su brzi, nevoljni, iznenadni pokreti grupe mišića ili
delova tela koji se ponavljaju u nepravilnim vremenskim razmacima. Najčešće
se javljaju na kapcima, usnama, jeziku, nosu. Mogu biti praćeni cupkanjem,
tapšanjem, poskakivanjem. Uzroci su obično psihički i emotivni, odvođenje
od roditelja, strah strepnja, prisustvo neprijatnim događajima, fizičko
kažnjavanje, ostavljanje deteta samog, bolesti, operacije i drugi neprijatni
događaji.
Terapija
1.primena metoda relaksacije
2.reedukacija psihomotorike
3.psihoterapija i lekovi
4.savetovanje roditelja
Razvojni hiperkinetički sindrom
Prisutna je stalna pokretljivost deteta. Na časovima su nemirni,
stalno se vrpolje, ustaju, skreću pažnju drugoj deci za vreme časa. Na
opomenu ne reaguju ili se umire na kratko pa nastavljaju ponovo da se
skrivaju, ustaju, gledaju sa strane... Pažnja je nestalna i odnosi se
samo na ono što je tog momenta ispred njegovog vida. U osećajnom životu,
na prvi pogled, ima vedrine i osmeha, ono nije u stanju da se duže veže
za neku osobu, svoje ponašanje ne može da shvati kao dobro ili loše.
Oni nisu loši đaci zbog slabe inteligencije, niti su slabi zbog toga
što neće da uče, već zato što ne mogu da usmere pažnju na aktivnost i
upravljaju pokretima u prostoru. Javljaju se i kod inteligentne i kod
dece sa smetnjama u mentalnom razvoju.
Tretman
1.vežbe relaksacije
2.poznavanje delova tela
3.vežbe lateralizovanosti
4.vežbe za prepoznavanje drugog
5.vežbe kontrole impulsivnosti
6.vežbe koordinacije pokreta
Socijalno – psihijatrijski poremećaji ponašanja
Poremećaji ponašanja nazivaju se još i vaspitna zapuštenost,
asocijalno ponašanje, delinkventno ponašanje. Nepovoljni uslovi života
izazivaju poremećaje ponašanja iz koje osoba pokušava da beži, ili se
agresivno ponaša prema izvoru problema. Najčešće se javljaju kao:
1.hiperkinetičke reakcije - nemirno i nepažljivo dete
2.reaktivna povučenost – stidljivost, neaktivnost, nemotivisanost
3.stalna strepnja, strah od neuspeha, nepoverenje u sebe
4.reakcija bežanja – stidljivo i usamljeno dete, nema osobu za koju bi
se vezalo
5.neposlušnost, ratobornost, ljutnja, fizička agresija
6.potreba za agresijom u stanju oduševljenja ili besa (uništavanje imovine,
napadanje nedužne osobe, grupni vandalizam)
7.izbegavanje škole, kašnjenje, izostajanje, nedostatak želje da se ide
u školu i da se uči
8.skitničenje – odlazak od kuće na više dana bez razloga, putovanje bez
cilja
9.delinkvencija – krađe, razbojništvo, uništavanje imovine, seksualni
prestupi i druga krivična dela
10.agresivnost, nedostatak stida, nedostatak motivacije i učenja iz iskustva,
neprilagođenost ponašanja, bezosećajnost prema drugima, čak i prema porodici
11.alkoholizam, narkomanija, duvan i bolesti zavisnosti
Tretman
1.socioterapija
2.psihoterapija
3.reedukacija psihomotorike
4.terapija lekovima i hormonima
Granične intelektulane sposobnosti – uzrok teškoća u učenju i ponašanju
Ispod - prosečna inteligencija IQ 70 – 90
Ovakva deca pohađaju redovnu školu, ali imaju teškoće u usvajanju
vaspitno – obrazovnih sadržaja naročito matematike, srpskog, početnog
čitanja i pisanja. Teško shvataju govorne sadržaje.
Tretman
1.reedukacija psihomotorike
2.podsticaji govornog razvoja
3.metodički pristup koji sadrži konkretne sadržaje podeljene na delove
Dečiji Autizam
Ova deca imaju teškoće u uspostavljanju komunikacije i društvenih
odnosa. Pažnja im je kratkotrajna i slaba. Većinom su usmereni na sebe
i svoje potrebe. Prisutan je i motorni nemir u vidu ponavljajućih pokreta
koji nemaju cilj (lepršanje rukama, trčanje u krug, ponavljanje istih
reči). Na naše zahteve za razgovor ne reaguju, jer nas ne razumeju i
ne prepoznaju emocije i izraze lica. U svet se uključuju samo kada im
je nešto potrebno i tada imaju pažnju.
Ovakva deca ne ispoljavaju adekvatne odnose sa okolinom. Neusmerena su i odsutna.
Primete jedan predmet, prevrću ga po rukama, stavljaju u usta, mirišu, vrte,
zagledaju. Kvalitet igre je siromašan i bez kreativnosti. Osobu ne primećuju,
prolaze pored nje kao da nije prisutna ili je primećuju ako žele nešto, tada
je vuku do predmeta i traže od njih pokretom da to i dobiju. U prostoru su
živahni, skakuću, cupkaju, trčaraju, mašu rukama, prstima, sa izgovaranjem
piskavih zvukova ili glasova, nekada se zavuku u neki ćošak sami sede baveći
se nekim predmetom. Pokreti su im uglavnom usmereni na sebe. Ukoliko prihavate
kontakt sa drugom osobom to je kratko, brzo pobegnu, retko gledaju osobu u
oči ili se smeše.
Rani znaci autizma
U prvima mesecima života:
- pri podizanju, umesto privijanja uz telo roditelja dete postaje mlitavo
i ukočeno
- ne reaguje na majčin glas
Tokom prve godine:
- ne pruža ruke ka roditeljima
- ne izgovara glasove u cilju komunikacije
Krajem prve godine:
- ne pokazuje predmete prstom
- nisu tužni kad je neko iz okoline tužan
Tretman
1.vežbe masaže, maženja, golicanja
2.vežbe pasivnih pokreta
3.vežbe skrivanja
4.igre u dvoje
5.razvoj govora i jezika
6.socijalni i emocionalni razvoj
7.razvoj igre, pažnje, motivacije i interesovanja
Aspergerov sindrom
Aspergerov sindrom je oblik autizma. To nije mentalna bolest,
niti je uzrokovana lošim vaspitanjem. U težim oblicima remeti detetov
normalan život i razvoj. U blažim oblicima predstavlja izraženu različitost
od drugih. Aspergerov sindrom je razvojni poremećaj obeležen nesposobnošću
razumevanja - kako se ponašati u društvu. Druga obeležja su nespretnost
i neusklađeni pokreti, poremećaj društvenog kontakta s ekstremnom usmerenošću
ka sebi(egocentričnost), ograničenim interesima i/ili neuobičajenim interesovanjima,
ponavljanim rutinama i ritualima, pogotovu govora i jezika i neverbalnim
komunikacionim problemima. Uopšteno, deca sa Aspergerovim sindromom pokazuju
vrlo malo izraza lica osim ljutnje i žalosti. Teškoće su u oblasti finih
socijalnih odnosa, spontanog interesovanja da se podeli zadovoljstvo
ili otkrića sa drugima. Mnoga deca imaju izvrsnu memoriju i talentovani
su za umetnost (muzika, slikarstvo, književnost) pa ih zanimaju jedno
ili dva područja. Mogu nadugo i naširoko razgovarati o omiljenoj stvari i ponavljati reč ili frazu nebrojeno mnogo puta. Deca sa Aspergerovim sindromom
sklona su boravku u "sopstvenom svetu" i zaokupljena sobom i svojim rasporedom. Njihova čula su intenzivnija, snažnije
osećaju površine, temperaturu i ukus, a misli su im usmerenije. Aspergerov
sindrom se obično primećuje u trećoj godini. Većina osoba sa Aspergerovim
sindromom ima prosečnu ili natprosečnu inteligenciju.
Tretman
1.razvoj socijalnih i komunikativnih veština
2.razvoj emotivnog izražavanja i adaptacije na nove situacije
3.učenje socijalnih pravila ponašanja i odnosa sa drugim ljudima
